Mnogi govori/blogovi se dotiču tzv. “fejlovanja”. Predlaže nam se da zagrlimo svoju grešku, naučimo najbolje iz nje i da nastavimo. Ovo je možda jedna od najvećih grešaka u istoriji savjetovanja. Čitalac jednostavno ne može prići problemu koji je iznio čitalac i time usvojiti rješenje.
Ovdje se previđa jedna veoma tamna strana čitavog doživljaja - potpuno gorki (nikako gorko-slatki!) ukus “fejla”. Možete biti bačeni na noge, da uopšte ne vidite oporavak, a kamoli da bilo šta naučite iz cijele situacije. I tu mislim bukvalno na bilo šta. Neki “fejlovi” su jednostavno loši za vas i nema baš ništa dobro što su se uopšte desili. To je prosto objektivna realnost. Možete meditirati i premišljati koliko god, ali je zapravo bolje da ste dobili taj posao, da ste izbjegli nezgodu ili slično.
Nemojte me shvatiti pogrešno. U opštem slučaju možete izvući pouke iz svojih grešaka. Mnogi “fejlovi” su zapravo mali koraci na putu do uspjeha. Jednog dana ćete se osvrnuti i uopšte ih nećete smatrati greškama. Ali neki nisu, neki vas vuku na dole i ne postoji ništa dobro u vezi njih.
Veoma je važno da ne skačete odmah u potrazi za poukama i dajete savjete ljudima koji takođu pate od svojevrsnih problema. Nemojte pokušavati da im podignete raspoloženje sa kliše savjetima koji momentalno pozivaju na djelovanje. Mogli biste da im nanesete više štete nego koristi. Nemojte ih siliti da uče iz greške ako, metaforički govoreći, leže na podu u svom znoju i krvi. Nemojte ih vući da ustanu, možete im polomiti kosti. Možda se čak ni ne oporave od toga.
Ako vi padnete, odmah uložite trud da prevaziđete pad i vratite se na putanju. Ali ako taj strašni osjećaj ostaje sa vama i dalje, nemojte se boriti sa njim. Sačuvajte svoju energiju. Nemojte misliti previše o tome. Nemojte planirati budućnost. Nemojte pronalaziti uzroke i rešenja.
Sjedni.
Diši.
Zaboravi. Ili ne.
Neka “fejl” postoji bez da pokušaš da ga izbrišeš.
Neka bude.
U redu je “fejlovati”.
Ovo je tvoja priča.
Tvoj život.
Tvoje boje i ukusi.
Prirodno je.
Dešava se.
Neka bude.
I neka prođe.